- Sportski objekti
- Asovi sa Lima
- Galerija

Veterani MOSI igara:

1.Husnija Kamenščićanin
2.Aleksandar Kostić
3.Ratko Šobot
3.Hranislav Gobeljić
4.Radule Vešović
5.Ševal Barut
6.Midhat Čečo
7.Predrag Šiljak
8.Džavid Lamežević
9.Dragan Đoković
10.Delija Kurpejović

   Studenti Sandzaka su po tradiciji, dolaskom kući na ferije, u svoje gradove donosili živost u sportskom, zabavnom i kulturnom - umetničkom životu. U spontanim susretima studentske, radničke i školske omladine rađale su se mnoge ideje i najčešće u improvizacijama ostvarivale kao kulturno - umetnički programi, planinarski izleti, fudbalske utakmice, šahovski mečevi i slično. U drugarstvu i prijateljstvu svi su bili pobednici.
   Krajem 1953. godine na sastanku zavičajnog kluba studenata Prijepolja, u jednoj prostoriji na Pravnom fakultetu u Beogradu, došlo je do >>kadrovske smene<<. Na mesto dotadašnjeg presednika Izeta Čičića, izabran je novi - brucoš Savo Kržavac. Po običaju, ovaj sastanak je završio u restoranu "Polet"(kod Cvetnog trga) poznatom po tome što su mu najčešći gosti bili studenti i drugi posetioci "tanjeg džepa". Tamo su se našli studenti Obrad Cvijović, Cane Čičić, Izet Čičić, Časlav Reljić, Vlasto Purić, Braco Janković, Nemanja Kadinović, Ljubo Kamenko i Savo Kržavac.
  Pošto su sakupili nešto sitniša, koliko je ko imo, za girlice i cingač, nastavili su razgovor koji su započeli još na skupštini zavičajnog kluba.
  U "Poletu" je, kao što se vidi sastav bio proširen i studentima iz Priboja i Nove Varoši. Tada se povela rasprava da bi neke aktivnosti preko leta trebalo organizovanije izvesti i bolje osmisliti. Rodila se, naime, ideja za četvoromeč omladine Prijepolja, Priboja, Nove Varoši i Pljevalja. Tada je dogovoren i program takmičenja - fudbal, odbojka, stoni tenis, šah i, ako se bude moglo, po prvi put atletika. Takođe je odlučeno da se već narednog ferija, u leto 1954., organizuje prvi takav susret i takmičenje u Prijepolju, i da se iz godine u godinu seli u ostale gradove učesnike. To je potvrđeno i na skupštini zavičajnog kluba u Prijepolju, u julu 1954. godine.
   Kada su se leta 1954. okupili u Prijepolju, studenti su zajedno sa ostalom radničkom i đačkom omladinom ovog mesta, počeli sa pripremama prvih Igara. Te pripreme, dakako, nisu bile ni slične onima koje se danas čine. Tada sem velike želje da se takmičari lepo dočekaju, i obezbede elementarni uslovi za sportsko nadmetanje, ničeg drugog nije bilo. Svi su davali moralnu podršku ovoj ideji, a materijalnu, koliko je ko mogao: Opština Prijepolje, dala je knjige za osvajače prvih mesta (to su bile prve medalje Igara), a Građevinsko preduzeće "Rad", čiji je direktor bio Kadrija Kreštelica, dva džaka cementa. Atletski savez Srbije dao je opremu za stoni tenis, priručnike za atletske sudije i "štoperice" za merenje vremena. Univerzitetski odbor Savez studenata u Beogradu dao je izvesnu sumu novca, nešto oko 4000 dinara ondašnjih para.
   Za hranu - svak da ponese u torbu, za smeštaj kako se ko snađe, po kućama, u internatu i školskim učionicama. Niko se nije ljutio na nedostatke. Naprotiv, ta nemaština je još više zbližavala organizatore i takmičare, i domaće i goste, jer su se zajednički angažovali da rešavaju sve probleme. Takmičari iz Nove Varoši i Priboja su stigli kamionoma, a iz Pljevalja, na žalost nisu došli, jer je izgleda zapelo za prevozom.
   Takmičari iz Prijepolja su sami pripremali borilišta - Časlav Reljić sa ostalim skakačima u vis - skakalište, Obrad Cvijović sa srednjoškolcem Sinišom Nestorovićem odbojkaško igralište, maturant Huso Musabegović šah i ostalo što je trebalo za ovo takmičenje, Eko Džanović fudbalski teren, a Savo Kržavac i srednjoškolac Sakib Šehović atletsku stazu. Savo Kržavac organizovao je kratki kurs za atletske sudije, iako je i sam o tome veoma malo znao. U organizovanju Igara i pripremi borilišta Prijepoljcima su pomogli Pribojci Dejan Nikačević, Ljubo Mojićević,Nemanja Kojadinović i Novovarošani Dragoljub Purić i Ibrahim Musić.
   I tako je počelo i održalo se takmičenje sa puno nedostataka stručne prirode, ali sa mnogo entuzijazma i dobre volje. Celo Prijepolje je izašlo na borilišta. Najviše na fudbalsko igralište i atletsku stazu pored Mileševke. Publika je bodrila svoje takmičare, a ponegde i sama učestvovala u sportskim nadmetanjima.
  Kada se primera radi, trka na 3000 metara privodila kraju, poslednje stotine metara ušlo je na stazu desetine mladića iz publike, ne bi li pomogla svome takmičaru Savu Kržavcu koji je vodio trku. A kada je bio pred ciljem, neko je na njega izručio kantu hladne vode da ga osveži, što ga je iznenada "preseklo", pa zamalo nije izgubio prvo mesto.
   No u tom takmičenju prva mesta nisu bila i najvažnija. Svi su bili zadovoljni uspešnim završetkom ove male sandžačke olimpijade, što se najbolje izrazilo na zajedničkom veselju uz učešće svih građana i takmičara. Na terasi kafane "Brijeg" improvizovan je zajednički program i opšte veselje. Tada je još jednom zaključeno da se sledećeg leta Igre održe u Priboju.
   Prve igre i rezultate takmičenja zabeležio je samo list "Polimlje", odnosno "Glas Polimlja" iz Prijepolja.

        
     Preuzeto iz knjige "Mladost Tromeđe" autor Siniša Nestorović
Napomena: Zabranjeno korišćenje teksta i slika bez odobrenja autora knjige.

Prvi radio prenos MOSI igara urađen je 1963 godine (utakmica Bjelo Polje - Priboj).